U fokusu - Srbija

Neiskorišćeni IPA fondovi

Iako su sredstva iz Evropskih pretpristupnih IPA fondova često i duplo povoljnija od tržišnih, do njih mogu da dođu samo preduzeća koja imaju kapitala za bankarske garancije. Poslodavci predlažu da se industrija obnovi pomažući uspešnim firmama koje nemaju imovinu za bankarske garancije.

Preduzeća iz Srbije ne mogu samostalno da konkurišu za sredstva iz Evropskih pretpristupnih IPA fondova već ih dobijaju preko domaćih komercijalnih banaka. Mada su ti krediti često i duplo povoljniji od tržišnih, do njih mogu da dođu samo preduzeća koja imaju kapitala za bankarske garancije. Poslodavci predlažu da obnovimo industriju pomažući uspešnim firmama koje nemaju imovinu za bankarske garancije.

Beogradsko IT preduzeće je druga firma u Srbiji po broju odobrenih u odnosu na prijavljene IPA projekte. Konkurisali su i za Evropske CIP projekte za konkurentnost i inovativnost preduzeća. Sa dvadeset dvoje zaposlenih, godišnje se prijave za petnaestak projekata. Prve uspehe imali su u IPA projektima.

"Od 30 aplikacija imali smo šest uspešnih aplikacija i ti projekti su zajedno sa našim partnerima vredni oko 20 miliona evra. Što se tiče CIP projekata tu smo imali 100 odsto uspešnosti, jer smo od tri apliciranja dobili sva tri projekta i ukupna vrednost tih projekata je 30 miliona evra", kaže Predrag Rajačić, direktor razvoja "Belit"

Privredna komora Srbije organizuje Info dane kada veliki broj preduzeća upoznaje sa opštim uslovima učešća u tim programima, predstavlja uspešne projekte sa gostujućim predavačima iz Evropske komisije.

"Zajednički analiziramo njihove ideje da vidimo da li se uklapaju u one teme koja EU namerava da finansira, da im pomognemo da nađu partnere i takođe da im pomognemo u popunjavanju aplikacionih prijava", ističe Nataša Kecman iz Privredne komore Srbije.

Naša uspešnost u korišćenju EU fondova niska je u poređenju sa Velikom Britanijom i Nemačkom koje imaju mnogo više iskustva, ali smo konkurentni zemljama regiona, kažu strani eksperti.

"Ako poredimo Srbiju sa Hrvatskom ili Slovenijom, broj i procenat uspešnosti projekata u Srbiji je veći nego u Hrvatskoj i mnogo veći nego u Sloveniji", kaće Stefan Kvori, stručnjak za EU fondove.

U Srbiji postoji više od 18 hiljada malih i srednjih preduzeća koja dobro posluju, ali ne konkurišu za Evropske fondove jer nemaju sredstava za bankarske garancije, kažu u Uniji poslodavaca.

"Upravo kada bi pokušali ta preduzeća da razvijamo i dalje, mi bi u suštini kroz 5-6 godina imali nešto što se zove reindustrijalizacija zemlje. Reindustrijalizacija nije oporavak nekih velikih sistema nego treba prosto ulagati u firme koje su zdrave", smatra Dragoljub Rajičić, direktor Unije poslodavaca.

Kod nas između 250-300 naučnika aplicira za projekte IPA fondova a najuspešnije su bile kompanije koje sarađuju sa naučnim ustanovama. Za šest godina korišćenja Evropskih fondova, srpska preduzeća učestvovala su u preko 200 IPA projekata, a odobrena sredstva Evropske Unije su gotovo 50 miliona evra.